Ako sam ikada mislio da je Nelson Mendela veliki čovek, film Nepobedivi (Invictus) mi je otvorio oči i uverio da je Mendela sigurno jedan od najvećih ljudi koje je svet imao čast da upozna.

Film baziran na istinitom događaju, pripoveda uzbudljivu priču o trenutku kad je Nelson Mendela udružio snage s kapitenom južnoafričkog ragbi tima da bi pomogli ujedinjenje zemlje. Novoizabrani predsednik Mendela zna da je njegova nacija i dalje rasno i ekonomski podeljena usled aparthejda. Verujući da može da ujedini narod univerzalnim jezikom sporta, Mendela priprema neiskusni južnoafrički ragbi tim da krene u malo verovatno osvajanje Svetskog kupa 1995.

Opširnije...

Uf, mogu samo da kažem da  je ovo film koji je teško komentarisati. Kada u jednom filmu doživite da ništa ne razumete, pa se smejete, pa vam je donekle nešto i jasno i na kraju se opet iščuđavate, onda je sigurno ostao težak zadatak da probate da to sve i objasnite, a da se i sami ne zbunite.

Elem, film je klasična crna komedija bazirana na ratnoj tematici, posebno na deo koji se odnosi na alternativne načine ratovanja. Kada kažem alternativne, mislim da se ratna taktika bazira na Walt Disney-u, da ubijate životinje pogledom, da se sebe nazivate Džedaj ratnikom itd.

O ekipi glumaca ne treba trošiti reči, Kluni, Bridžis, Spejsi, Mekgregor, a tu je i simpatični general iz Avatara, koji se izgleda specijalizovao za te uloge :)

Opširnije...

Mogu samo reći da je Martin Scorsese prevazišao sebe ovim filmom. Film je proizveo takav efekat da se ljudi i dalje pitaju šta se desilo na kraju filma. Brojni su blogovi i forumi gde ljudi i dalje diskutuju kako se film završio, jer svako ima svoju verziju priče. Verovatno je reditelju to i bio jedan od osnovnih ciljeva.

Kao po pravilu, glavna uloga je poverena Leonardu DiCapriu, koji je maestralno odigrao, mogu slobodno da kažem više uloga u ovom filmu. Naravno, ne mogu da zaboravim Sir Ben Kingsli-a, koji je odigrao standardno dobro, a tu je i Mark Ruffalo koji je popravio svoj akcenat po kome je poznat, ali koji ponekad zna da bude i simpatičan.

Priča počinje tako što dva detektiva (Di Caprio i Ruffalo) dolaze na ostrvo koje predstavlja ustanovu za robijaše koji su mentalno oboleli, a koji bi na ostrvu trebali da nađu svoj mir i izlečenje. Stanovnici ove ustanove po svom profilu ne samo da nisu za društvo, već nisu ni za regularne zatvore. Zaplet počinje kada jedna od pacijentkinja pobegne iz bolnice i gubi joj se svaki trag, što je i razlog dolaska detektiva. Film je takođe pun flešbekova, koji se odnose kako na samo ostrvo, tako i na koncentracioni logor Dahau.

Opširnije...

Gledao sam pregršt filmova o vampirima, ali ništa se ne može uporediti sa filmom Daybreakers.

Uvek sam se pitao kako bi izgledao svet gde većinu populacije čine vampiri, a manjinu ljudi. Ovaj film je otišao korak dalje, jer gotovo čitavu populaciju čine vampiri, a ljudi samo služe kao izvor hrane, tj. krvi. Zanimljivo je da u ovom filmu nećete videti toliko ubijanja, jer u ovom slučaju ljudska rasa je ugrožena vrsta i prema njoj se vampiri tako i ophode. Naravno, postoji mana sa nama ljudima, jer starimo i shodno tome sve je manje šanse za vampire da prežive.

Vampirska rasa pokušava da na sve moguće načine otkrije zamenu za krv, ali i dalje postoje vampiri koji razmišljaju da ništa ne može da zameni ljudsku krv. Istraživanje vodi Edvard Dalton (Itan Houk), koji je vremenom stekao simpatije i sažaljenje prema ljudskoj rasi.

Opširnije...

Kao što ortak D reče, kada na IMDB-u piše da je žanr filma comedy / drama, samo izbaciš ono comedy i dobiješ pravi žanr filma. Znači, ko od ovoga očekuje da se nasmeje i opusti, slobodno može odmah da ga preskoči. Ovo je priča o čoveku koji je stvarno najveća krpa koju sam ikada video. Toliko su ga svi razvlačili, gazili i kinjili kroz ceo film da mi uopšte nije jasno kako to da nije uzeo pištolj, pobio govna i gotova stvar što kaže Radovan treći :)

Sou, priča se dešava u malo iskarikiranoj jevrejskoj zajednici. Sad, nije kao da ja znam kako stvarno izgleda jevrejska zajednica, ali deluje prilično iskarikirano. Žena malo čudna i nosata koja je ustvari pravo i jedino muško u kući. Ćerka malo čudna i nosata, ali štedi za nouz džab. Sin malo pegav, pritup i pritom je sasvim solidan varioc. Znači vari i tako te stvari…a da, i nosat…

Opširnije...

Tomas Krejven (Mel Gibson) na stanici dočekuje ćerku (u srednjim dvadesetim), koja neočekivano dolazi u posetu. Dok u toku prve večeri pokušava da uspostavi očinski odnos sa njom i poveri joj teret usamljenog oca sa brigom za ćerku jedninicu, maskirani napadači ubijaju istu na pragu kuće ciljajući na njega. Boreći se sa potonućem u tešku depresiju, Mel Gibson sledi policijske protoklole u istrazi smrti svoje ćerke i saznaje da je bila otrovana pre nego što je stigla u posetu…

Konačno u bioskopima odgledah film koji sam dugo čekao, iz Mel Gibson razloga koje nije potrebno navoditi (ok, ok Mad Max, Apocalypto), kao i zato što mislim da je Martin Kambel (Casino Royale) izuzetno talentovan reditelj. Na ivici tame, kako glasi alterego ovog filma u domaćim bioskopima, međutim nema dovoljno hemije između ova dva bića.

Opširnije...

Kada me je glavni i odgovorni urednik ovog portala pozvao da pišem o filmovima, ja sam rekao ok. Preporučio mi je da u prvom pasusu uvek napišem kratak sinopsis filma, ja sam rekao važi. I sada sam se našao u problemu, jer mi se stvarno ne gazi preko groba velikog matematičara i pisca Luisa Kerola da pokušavam da prepričam o čemu se radi u Alisi u Zemlji čuda. Tako da, eto iskoristio sam prvi pasus, idemo dalje...

Tima Bartona svi volimo, to je fakat, njegovu ženu pogotovo, a ako niste sigurni zašto pogledajte je u ovom filmu. Nije seksi, ali glumi kul. Više nego kul. Naravno Bartona ne vole roditelji koji misle da pravi dečije filmove, pa odvedu decu u bioskop da gledaju Čarlijevu fabriku čokolade koja ima više burlesknih bizarnosti nego esid trip. Tako deca izađu istripovana, a roditelji zbunjeni. Takva je i Alisa.

Opširnije...

Egocentrični, svojeglavi italijanski reditelj Guido Kontini se priprema za snimanje svog najnovijeg filma, pompeznog naziva „Italija“. Pod velikim pritiskom javnosti i štampe, iako su pripreme za snimanje poodavno odmakle, on nije u mogućnosti da počne da piše scenario. Tražeći spas u ženama koje ga okružuju, tragajući za odgovorima na pitanja koja ga muče, Guido tone sve dublje u depresiju, sve dalje od prve rečenice scenarija...

Kada reditelj mjuzikla „Čikago“ snimi novi mjuzikl po brodvejskim motivima zilion godina kasnije sa zvezdama i oskarovcima za koje su vam potrebni i prsti na nogama da biste ih prebrojali i zatim taj film pukne na boks ofisu, ne ostaje vam ništa drugo nego da obučete svoje najlepše odelo i odplešete u bioskop da vidite o čemu se tu radi. Otišao sam i ja, malo kasno, umesto vas.

Opširnije...

Nova adaptacija Šerloka Holmsa nas vodi u srce Londona, gde ovaj promućurni privatni detektiv u pratnji kalauza Votsona privodi pravdi okorelog kriminalca Blekvuda, radog korisnika crne magije.  Posle uspešnog vešanja ovog okultaša, Šerloku na gajbu upada nikad preboljena ljubav Ajrin, u isto vreme kada mu saopštavaju da je Blekvudova nadgrobna ploča slomljena, a kovčeg prazan...

Dosta se polemika vodilo u filmofilskim krugovima oko ovog hita. Njih su vodili prekaljeni fanovi Gaja Ričija, reditelja ovog ostvarenja, za koga jesu ili nisu očekivali da se otisne u ovoliko komercijalne vode. Zatim se diskutovalo akciono okruženje u koje je smešten ovaj, sada već klasični heroj, za koga smo navikli da probleme rešava sivom masom, a ne mišićnom i šutiranjem protivnika u međunožje.

Bilo kako bilo, konačno sam skupio slobodnog vremena da podgledam ovaj film i sa vama podelim mišljenje. Robert Dauni Džunior, pravi tumač ovako kreiranog lika, je pravi izbor za osobenjaka koga odlično portretiše u ovom ostvarenju. Nije nam najjasniji bio koncept previše dinamičnog Šerloka Holmsa i samim tim nam je umanjeno strahopoštovanje kada ga vidimo kako se znoji i trči, sa mukom obija brave, mlati se sa kojekakvim londonskim šljamom i baca se u stranu na svakih tri minuta u strahu od eksplozija koje ga prate u stopu.

Opširnije...