Ako sam ikada mislio da je Nelson Mendela veliki čovek, film Nepobedivi (Invictus) mi je otvorio oči i uverio da je Mendela sigurno jedan od najvećih ljudi koje je svet imao čast da upozna.
Film baziran na istinitom događaju, pripoveda uzbudljivu priču o trenutku kad je Nelson Mendela udružio snage s kapitenom južnoafričkog ragbi tima da bi pomogli ujedinjenje zemlje. Novoizabrani predsednik Mendela zna da je njegova nacija i dalje rasno i ekonomski podeljena usled aparthejda. Verujući da može da ujedini narod univerzalnim jezikom sporta, Mendela priprema neiskusni južnoafrički ragbi tim da krene u malo verovatno osvajanje Svetskog kupa 1995.
Čovek koji je uspeo da spoji nespojivo, crnci koji su zavoleli ragbi i belci koji su zavoleli fudbal i eto, zašto ne priznati, bio je jedan od bitnijih elemenata u uspehu ragbi reprezentacije na svetskom prvenstvu, gde su pobedili veliki Novi Zeland. Ali ono što je još bitnije, kako je uspelo jednom čoveku, koji je 27 godina bio u zatvoru, da izađe iz istog bez trunke mržnje, misleći samo kako da spoji cno i belo u državi kao što je Južna Afrika. I pored toga što mu je uvek govoreno od strane njegovih savetnika, da se okane ragbija i pokušaja da spoji nespojivo, on nije odustajao i nastavio je da gura svoju ideju.
Moram priznati da je Morgan Freeman sjajno odglumio Mendelu i stvarno ne znam ko bi to bolje odradio od njega. Ne mogu izostaviti ni Met Dejmona koji glumi kapitena ragbi reprezentacije (Francoie Pienaar).
Ono što je srž ovog filma jeste da je čovek gospodar svoje duše i svoje sudbine i da je najveći dar upravo praštanje, koje je danas gotovo zaboravljeno.
Scene oko kuće Nelsona Mandele snimljene su u okolini njegove prave rezidencije u Johanesburgu, dok su scene enterijera snimljene u kući u Kejptaunu.
Predsednička kancelarija, gde su se Nelson Mendela i Francois Pienaar prvi put upoznali, snimljena je u kancelarijama građevine Union Buildings, sedištu vlade u Pretoriji. Ovo je prvi film koji je tamo snimljen.
Sve ragbi utakmice snimljene su na stadionu Ellis Park u Johanesburgu, gde su se zapravo i odigrale. Stadion se od 1995. godine umnogome promenio, tako da je dizajner produkcije James J. Murakami sproveo opsežno istraživanje kako bi stadion izgledao kao pre. Kasnije je korišćena i kompjuterska grafika kako bi se upotpunio efekat.
Lična pomoćnica Nelsona Mandele, Zelda la Grange, dala je kompliment radu dizajnera produkcije Jamesu J. Murakamiju i njegovom timu: "Poznajem kuću tako dobro, a oni su je predstavili do savršenstva. Čak je i okolina izgledala isto. A onda sam čula Morgana Freemana kako govori, ali nisam isprva videla ko je, pa sam pomislila, "Kako se sada gospodin Mendela zatekao tamo?"
Za vreme snimanja utakmice, na tribinama je bilo svega preko 2.000 statista. Uz pomoć motion capture tehnike, ekipa za vizuelne efekte je bila u mogućnosti da "napuni" stadion sa 62.000 navijača.
Omiljeni bend Nelsona Mandele, Soweto String Kvartet, bio je angažovan za rad na filmu.
Clint Eastwood je za vreme snimanja filma postao fan ragbija. Dok je bio u Južnoj Africi, svake večeri je satima gledao ragbi utakmice, tako da je na kraju počeo i da uživa u njima.