Upravo stigoh kući punog stomaka, pa inspirisan time pišem svoj prvi članak vezan za restorane. Definitivno restoran koji sam posetio najviše puta zaslužuje da se nađe prvi na udaru moje kritike, a u pitanju je mnogima poznati "Pink" u Žarkovu. Za one koji vole dobru klopu, ovaj restoran definitivno nije nepoznanica, ali se nadam da ću pomoći i ljudima koji ga do sada još nisu posetili. Želim i napomenuti da isti vlasnik drži i restoran "Kuhinja" na Voždovcu (koji ću par puta i spomenuti), kao i restoran "So i biber" na Novom Beogradu.

Kao prvo, rezervacije ne postoje (bar koliko je meni poznato). Nekima je to možda minus, ali meni mnogo ne smeta. Najviše mrzim kada mi konobar kaže da nema mesta, a vidim da par stolova zvrji prazno jer su rezervisani, ovde vas to neće dočekati. I pored velike popularnosti ovog mesta i velike posećenosti, raspolažu sa velikim brojem stolova, a ljudi se smenjuju kao na autobuskoj stanici tako da ćete uvek naći neki slobodan sto za svoje društvo. Na ulazu ne očekujte gala prijem, možete zamoliti konobara da vam nađe slobodan sto, ali ne ustručavajte se da se sami promuvate i zauzmete mesto koje vam odgovara, najčešće je tako. Iz iskustva znam da je levi deo od ulaza zimi pomalo hladnjikav, tako da za one zimogrožljive preporučujem da nastave pravo u veću salu i uvale se po mogućstvu za neki od stolova sa tapaciranim mestima za sedenje :)

Što se tiče samog enterijera, pozat je po drvenim stolicama, kariranim stolnjacima i dosta starinskih ukrasa. Ja lično imam utisak kao da sedim u nekom francuskom restoranu iz perioda Drugog svetskog rata, kakve sam viđao u filmovima.  Interesantno da ga nikada nisam posećivao leti, ali ima i lepu baštu u tom periodu. Konobari su manje više ljubazni, mada im ponekad manjka ta ljubaznost, što ume i da zasmeta. Sa druge strane ih i razumem, jer s obzirom na promet koji se ovde ostvaruje verovatno se osećaju kao da rade u nekom fast food-u, a ne restoranu. Ono što mi je još zasmetalo to je da uvek imaju manjak jelovnika, pa ne očekujte da će svako od vas dobiti po jedan. Moraćete da sačekate da se vaša lepša polovina odluči da li će uzeti pola porcije ćevapa ili dečiju picu, pa da vam tek onda prepusti da pogledate šta ima u ponudi od pravih specijaliteta :)

Ako se pitate koji profil ljudi posećuje restoran Pink, moj glavni zaključak je da su to teški gurmani. Jednostavno to je ono po čemu je on zaista i poznat. Obilne porcije po više nego razumnim cenama je ono što ovaj restoran preporučuje toliko dugo. Ako želite da dobro klopate, a da se ne brinete da će vas debelo lupiti po džepu dođete u Pink. Zaključujete, sad ću dati i moje skromno mišljenje o hrani koju sam probao u ovom restoranu, ali i cenama koje možete očekivati.

Ono što vas uvek prvo ponude kada sednete jeste piće, koje je takođe više nego povoljno. Sokovi su oko 90 dinara, veliko točeno pivo takođe, flaširana piva oko 100, žestina takođe tu negde. Ne bih vas oko toga više zadržavao, mislim da i sami zaključujete šta vas očekuje. Supe i čorbe su od 60 do 100 dinara, ali očekujte da možete da ih dobijete samo preko dana jer ih uveče obično ne služe. Napominjem da pišem samo o hrani koju sam probao i prenosim svoje utiske.

Pice su im više nego dobre za moj ukus, a onu od 32 cm možete dobiti po ceni od 300-350 din, u zavisnosti za koju se odlučite. Moram priznati da sam par puta dolazio mrtav gladan i da mi je ta pica bila i više nego dovoljna. A možete reći i da nisam baš ješan :) Sledeće što sam probao od testenina jesu Milanese, koje do tada nikada nisam jeo. Mogu reći da sam bio poluzadovoljan, bile su sasvim dobro spremljene ali sam verovatno očekivao nešto više od samog tipa špageta. Njih možete probati za oko 300 din. U restoranu Kuhinja, koji je mlađi brat Pinka, jeo sam pileće medaljone (belo meso punjeno kačkavaljem i šunkom i posuto kačkavaljem). Volim piletinu, volim pečurke i kačkavalj, pa sam očekivao neko savršenstvo, međutim moram reći da nisam baš bio oduševljen ukusom ovog specijaliteta. Daleko od toga da nije valjalo, samo moji prohtevi su ponekad previsoki. S druge strane, ono što sam u Pinku jeo par puta i što slobodno mogu da preporučim kao jedan od mojih omiljenih specijaliteta jesu lignje na žaru. Oba puta sam uživao u njima, a možete i vi za 610 din, koliko košta ovo zadovoljstvo. U nedostatku inspiracije, probao sam i klasične ali i rolovane ćevape. Ovde se ne bih mnogo zadržavao, mesište koje ćete jedva pojesti zbog količine, ali ništa što već klasičan Srbin nije probao.

U trenucima kada sam se opraštao od Srbije na određeno vreme, sa drugarima sam zaglavio u već pominjanom restoranu Kuhinja. Između ostalog smo uzeli i specijalitet kuće, koji je zvanično za 2 osobe, a dobijate skoro kilogram mesa (mešano roštiljsko meso, pohovan kačkavalj, bečku, sos od pečuraka i pomfrit). Hm, zaista sjajno izgleda, pogotovo što je jako raznovrsno pa svako bira šta mu se sviđa. Ja kao veliki mesaroš dajem neku ocenu 7.5/10 za ukus onoga što sam probao. Moja drugarica Jasna, koja je s juga i svojim istančanim ukusom valjda zna šta je dobar roštilj, rekla je da nije bila baš najzadovoljnija, ali ja definitivno preporučujem, mislim da se nećete razočarati. Inače cena ovog specijaliteta je 980 din. Ono što im je sjajno i što moram da pohvalim jesu lepinje koje su uvek vruće i dosta dobre. Pored toga, još jedna pohvala ide na račun konobara, koji vam bez pitanja pakuju nepojedenu hranu, a ako i slučajno zaborave ne ustručavajte se da ih zamolite.

Ne bih vas dalje gušio svojim iskustvima, ovo su neke od stvari koje sam probao, nadam se da sam vam bar malo pomogao, a ostalo je na vama i vašim degustacijama. Za mene kao čoveka koji nakon obroka mora da se zasladi, njihovi dezerti su bili veliko razočaranje. Sladoled je zaista loš i ne vredi ga uzimati. Zatim, za 140 din dobijate 2 palačinke, koje su dosta loše nafilovane i previše debele pa više jedete testo nego fil. A za 190 din možete uzeti palačinke sa sladoledom, očekujući da ćete dobiti palačinke sa eurokremom i sladoledom. Ali onda shvatite da su palačinke opet predebele, da u stvari nisu sa eurokremom već sa seckanim voćem koga i nema baš previše, i dok je jedna kugla sladoleda očajna jagoda, druga kugla zapravo i nije sladoled već šlag. Uvek kažem da ću preskočiti dezert, ali znajući sebe uvek moram da uzmem nešto slatko :)

Čitajući moja dosadašnja zapažanja, može delovati da ovaj restoran baš i nije pravi izbor, ali činjenica da mu se uvek rado vraćam možda vam govori više od svega što sam do sada napisao. Zato mi nemojte verovati na reč, već  ga iskusite sami i naravno prokomentarišite svoja iskustva i pomozite drugima.

Za kraj, ako očekujete fensi restoran kojim želite da impresionirate novu devojčicu ili prijatelje iz inostranstva, slobodno ga zaobiđite i uputite se u Franš. Ali ako želite opuštenu atmosferu, gde ćete se osećati kao kod kuće uz klopu i prijatelje onda ste na pravom mestu.